Železnička preduzeća napravila gubitak od oko 100 miliona evra

(Фото А. Васиљевић
0 65,778

Savet za borbu protiv korupcije skreće pažnju na nenamensko trošenje para iz međunarodnih kredita.

 

Uprkos pohvalama Međunarodnog monetarnog fonda za uspešno re-strukturiranje srpske železnice i uveravanjima da će to preduzeće postati model za reformu drugih javnih preduzeća, sva tri železnička društva, tržišno orijentisana, u periodu od restrukturiranja zaključno sa 2018. posluju sa gubitkom. Iz budžeta Republike Srbije u periodu manjem od četiri godine dato je oko četiri stotine miliona evra, a „Srbija voz” i „In-frastruktura železnice” i pored tolikih subvencija iskazali su gubitak od oko sto miliona evra. Ovo je zaključeno u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije koji je analizirao poslovanje „Infrastrukture železnice”, „Srbija voza” i „Srbije kargo”, koji od 2015. posluju kao zasebna preduzeća.

To što su neka društva u pojedinim godinama iskazala i finansijsku dobit nije realna slika, jer bi bez subvencija države takođe bila u gubitku. Prema jedino dostupnim finansijskim izveštajima iz APR-a, a to je zaključno sa 2018. godinom, ukupno iskazan poslovni i ostali prihod za sva tri društva u periodu 2015–2018. iznosi 53,4 milijarde dinara, prihodi od subvencija su 47,7 milijardi dinara i ostvaren je gubitak od 12,2 milijarde dinara – navodi se u izveštaju saveta.

Savet za borbu protiv korupcije ističe da uspešno restrukturiranje podrazumeva da je „troma” železnica postala efikasnija, sa smanjenim troškovima poslovanja, što implicira smanjenje gubitaka u poslovanju, a samim tim i veće poslovne prihode i manje subvencije države.

To takođe podrazumeva da se izabere profesionalni menadžment i da se shodno velikim ulaganjima, koja su iz skupih međunarodnih kredita, izgradi i rekonstruiše značajan deo pruga u zadatim rokovima i ozbiljno obnove vozna sredstva kako u teretnom, tako i u putničkom saobraćaju.

Savet naglašava da je u železnička društva od restrukturiranja ozbiljno ulagano i da su zaključeni međunarodni ugovori u vrednosti većoj od dve milijarde dolara, što je dobro. Ali, prema njihovom mišljenju, nije dobro što su kreditni aranžmani sklapani u netransparentnim postupcima, odnosno nije primenjivan Zakon o javnim nabavkama, ni kad je u pitanju izbor izvođača ni izvor finansijskih sredstava, pa to za posledicu ima netransparentno trošenje novca.

Konkretno za izgradnju brze pruge Beograd–Budimpešta, prema analizi Saveta, podaci o utrošenom novcu iz ruskog i kineskog kredita između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva finansija razlikuju se nekoliko stotina miliona dolara.

– Izbegavanje dostavljanja odgovora duže od četiri meseca, pa u tako dostavljenom odgovoru obrazloženje da Ministarstvo građevinarstva saobraćaja nije potpisnik međunarodnih ugovora i da ruski kredit prati tek od 2017. godine, ne samo da nije pravi odgovor na zahtev Saveta već takav odgovor izaziva određene sumnje. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima obavezu da prati trošenje kreditnih sredstava po dva osnova, jer je to regulisano međunarodnim sporazumom i zato što je železnica u resoru tog ministarstva – navedeno je u izveštaju Saveta.

Prema njihovoj analizi, podaci nisu optimistični kada je reč o utrošenim parama na dan 31. 12. 2019. u iznosu od 521,2 miliona dolara (iz budžeta 106,1 milion dolara i 415,1 milion dolara kredita) i stepenu fizičke realizacije, koja je na najdužoj deonici od Novog Sada do Subotice nula, a na deonici Beograd – Stara Pazova samo 15 odsto i 44 odsto na deonici Stara Pazova – Novi Sad.

Potrošena je četvrtina ugovorenih sredstava, a rokovi za završetak brze pruge u ovakvim okolnostima su nesagledivi, osim ako se slušaju politička obećanja u kojima se pominje završetak deonice Beograd – Novi Sad krajem 2021 – navodi Savet.

Ovo nezavisno vladino telo je, analizirajući strukturu troškova na izgradnji pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koju izvode ruske železnice „RŽD internešnel”, ustanovilo da je od avansa od 87,8 miliona dolara uplaćenih iz budžeta 31,7 miliona dolara neopravdano.

Potom, za modernizaciju i obnovu pruge Beograd – Stara Pazova ugovorena je vrednost projekta u ukupnom iznosu od 350,2 miliona dolara, od čega je kredit Republike Kine 297,6 miliona dolara, a sredstva budžeta 52,6 miliona dolara. Izgrađeno je 15 odsto, a potrošeno je 115,5 miliona dolara i 71 milion dinara. Dok je za modernizaciju pruge od Novog Sada do Subotice potrošeno tri miliona dinara na ime državne nadoknade, ništa još nije izgrađeno, a ugovorena vrednost je 1,2 milijarde dolara. Na obe deonice koje se finansiraju iz kineskog kredita izvođači su kineske kompanije „Čajna relvej internešnel” i „Čajna komjunikejšns konstrakšan kompani”.

„Politika” od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije dobila odgovore na pitanja zašto železnička preduzeća prave gubitke i pored izdašnih državnih subvencija, da li kontrolišu kako se troše pare iz međunarodnih kredita, zašto se razlikuju podaci dva ministarstva o potrošenim parama i da li je tačno da su na pruzi Beograd–Budimpešta nenamenski trošene pare.



VIDEO DANA

Komentari

komentara

Foto А. Васиљевић
Izvor/Autor Politika.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.