VAKCINACIJA PROTIV KORONE: Primićemo jedno od ova tri tipa cepiva

Foto:Pixabay
0 5,680

Za pravljenje vakcine Kinezi koriste „mrtav“ koronavirus, Britanci i Rusi adenoviruse, a ostali istraživači uzimaju delove genetskog koda virusa.

Istraživači širom sveta isprobavaju različite načine kako da naprave efikasnu i bezbednu vakcinu protiv koronavirusa, a u devet njih koje su, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u poslednjoj fazi istraživanja koriste se tri različita pristupa.

Neke od ovih vakcina sadrže inaktivirani (mrtav) koronavirus, druge specifične delove genetskog koda virusa SARS-Cov-2, a neke su pravljene tako što je na bezopasni adenovirus prikačen deo korone.

Pokretanje imuniteta

Sve vakcine su mahom zasnovane na principu da se u organizam ubaci protein koji imitira ili sadrži deo koronavirusa kako bi se imuni sistem pokrenuo da proizvodi antitela i ćelije za borbu protiv virusa i odbrani se od infekcije. Međutim, kako piše britanski list Fajnenšel tajms, postoje na desetine načina za prenošenje proteina koji daju imunitet, a istraživači širom sveta isprobavaju različite pristupe.

– Tri kineska kandidata za fazu tri koriste inaktivirani virus kao svoj vektor, drugim rečima, SARS-Cov-2, koji je ubijen toplotom ili hemikalijama. U teoriji će izazvati pravi imunološki odgovor, ali bez posledica koje izaziva živi virus – piše Fajnenšel tajms.

„Moderna“ i „Fajzer“ i „Bajontek“, s druge strane, razvijaju vakcine zasnovane na RNK, koje koriste specifične delove genetskog koda virusa SARS-Cov-2 za pokretanje imunološkog odgovora.

– „Astra Zeneka“, „Džonson i Džonson“, kineski „Can Sino“ i ruski Institut za istraživanje Gamaleja koriste adenovirus, uobičajeni virus koji izaziva kašalj i groznicu i koji deluje kao zaogrnuti konjanik, noseći imunizujući protein u bitku – navode.

Naš virusolog Ana Gligić kaže za Kurir da se u javnosti najviše govori o vakcinama koje za nosača imaju adenovirus.

– Kod tih vakcina za nosača je uzet adenovirus, koji nije opasan za ljude. Na njega je ugrađeno parče korone, i to samo onaj deo koji će stimulisati stvaranje antitela. Ova vakcina je potpuno bezbedna u smislu da nema nikakve opasnosti da bi korona mogla da oživi – navodi dr Gligić.

Žive opasne

Isto se može reći, kako kaže, i za tzv. mrtve vakcine, koje su pravljene tako što se virus prethodno uništi formalinom ili na neki drugi način.

– Ove vakcine daju slabiji imunitet nego žive. Žive vakcine daju dobar imunitet, u nekim slučajevima i doživotan, ali su one opasne i moraju se dobro iskontrolisati na velikom broju dobrovoljaca – kaže dr Gligić i dodaje da se u ovom trenutku ne može reći da li je neka vakcina bolja ili lošija od druge, jer se ne zna njihov efekat.

FOTO: KURIR

„Džonson i Džonson“ušli u trku Jedna doza dovoljna

I vakcina koju je razvila kompanija „Jensen“, koja posluje u okviru kompanije „Džonson i Džonson“, jedan je od ozbiljnih kandidata za vakcinu. Iako većina kompanija najavljuje dve doze, u kompaniji „Džonson i Džonson“ navode da će se njihova proučavati kao vakcina s jednom dozom.

– Uvereni smo da bi jedna doza mogla da bude veoma efikasna – rekao je generalni direktor za nauku kompanije „Džonson i Džonson“ dr Pol Stofels.

Zaustavljanje pandemije

Uspeh su blagi simptomi

Dr Ana Gligić podseća da nijedna vakcina ne daje stoprocentnu zaštitu, ali da je vakcinacija veoma bitna za zaustavljanje pandemije i da nas samo ona može spasti. – Nećemo svi identično reagovati. Neki će stvoriti veću količinu antitela, a neki manju. To zavisi od intereakcije organizma i vakcine, odnosno virusa. Međutim, vakcina će u svakom slučaju pomoći da se zaustavi pandemija, a kod zaraženog razviju blagi simptomi – kaže dr Gligić i dodaje da će ona svakako primiti vakcinu za koju se država odluči da je uveze.

Ružica Kantar



VIDEO DANA

Komentari

komentara

Foto Pixabay
Izvor/Autor Kurir.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.