Ujedinili smo posvađane Srbe na Kosovu i Metohiji

0 6,528

Interes Srbije je da popravi imidž i uspostavi nove kanale saradnje u Americi, ali to nije odstupanje od politike neutralnosti, već njeno upotpunjivanje.

 

Za ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama imenovan sam u veoma važnom trenutku, jer smo na pragu mogućeg redefinisanja srpsko-američkih odnosa, koji bi, i pored neprijateljstva iz bliske prošlosti i nesuglasica koje i danas imamo o nekim važnim pitanjima, trebalo da se vrate na kolosek starog prijateljstva i savezništva. U interesu je Srbije da popravi svoj imidž u američkom društvu i političkom establišmentu i da uspostavi nove kanale saradnje sa najvećom vojnom, političkom i ekonomskom silom sveta. To nije odstupanje od naše zvanične politike neutralnosti, već je reč o upotpunjivanju te politike – rekao je u razgovoru za „Politiku” novi ambasador Srbije u Americi Marko Đurić.

Vlada Srbije imenovala vas je za novog ambasadora Srbije u SAD. Kada idete u Ameriku?

Dobijanje ambasadorskog agremana je proces koji može trajati i nekoliko meseci, posebno u SAD, gde je ta procedura prilično složena. Takođe, svaki novoimenovani ambasador Srbije dužan je da pred nadležnim domaćim institucijama objasni na koji način namerava da brani interese države u inostranstvu. Spreman sam da otputujem onog časa kada svi ti proceduralni koraci budi učinjeni, ali to sasvim sigurno neće biti sutra ili naredne sedmice. Predstojeći period u Beogradu iskoristiću da obavim brojne konsultacije i da se na najbolji mogući način pripremim za zadatke koji mi predstoje.

Na čelu kancelarije za KiM bili ste više od sedam godina. Šta smatrate da su najveći uspesi vašeg rada na ovom odgovornom mestu?

Najveći uspeh je svakako to što smo očuvali kakav-takav mir, jer moglo je veoma lako da bude i drugačije. Druga stvar na koju sam posebno ponosan jeste političko ujedinjenje i konsolidacija Srba na KiM, a samo oni koji su u tome učestvovali mogu da znaju koliko je to bio težak i zahtevan zadatak. Ne bi bilo pristojno da sam sebe hvalim, ali rezultati mog tima su bili izvanredni, jer ne mogu se izbrojati zgrade, kuće, javni objekti koje smo izgradili ili rekonstruisali u proteklih sedam godina. Sve to piše u izveštajima o radu, crno na belo, i može se videti u svakom srpskom selu na KiM. Najveći rezultat, međutim, nije materijalne prirode. U periodu u kojem sam bio na čelu kancelarije na KiM, naši ljudi u pokrajini su iz atmosfere defetizma i gotovo beznađa ponovo izrasli u jedan ponosan i snažan kolektiv. Daleko od toga da tvrdim da sam za to ekskluzivno zaslužan, ali na tome sam svakako vredno i predano radio.

Kada ste počeli s radom u vladinoj kancelariji, u kakvom stanju su bili kosmetski Srbi – politički i bezbednosno?

Toliko je toga u međuvremenu učinjeno da mi je teško i da se setim koliko su niske bile polazne pozicije. Zatekao sam nasleđene sporazume koji su Srbiji potpuno vezivali ruke na Kosovu i Metohiji. Srbi na Kosmetu su bili takoreći prepušteni sami sebi, posvađani i razjedinjeni, ostavljeni na milost i nemilost albanskom političkom establišmentu, koji je srpske političke predstavnike kupovao sitnim privilegijama i tretirao ih kao puku dekoraciju. Nad glavom nam je kao mač visila pretnja novih masovnih činova nasilja i proterivanja. Danas su Srbi kadri da se političkim sredstvima i jednim glasom bore za svoj položaj i interese na Kosovu i Metohiji, socijalna i ekonomska slika je iz temelja promenjena i mislim da bismo, da nije povremenih incidenata i stalnih pokušaja ukidanja srpskih prava, mogli da govorimo o potpuno sigurnoj i zdravoj perspektivi opstanka našeg naroda u pokrajini.

Kako komentarišete podatak da kosovski Albanci više od sedam godina nisu formirali Zajednicu srpskih opština?

Albanci, i to sve njihove stranke na Kosovu i Metohiji, imaju opsesivnu potrebu da Srbe izbrišu kao politički, demografski i ekonomski faktor. Zajednica srpskih opština (ZSO) je osmišljena upravo kao garancija opstanka i razvitka Srba na terenu, ali Albanci, nažalost, veruju da im upravo to nije u interesu. Reč je o jednom zaostalom etnocentričnom poimanju društva u kojem nema mesta za druge i drugačije i, da toga nema, Albanci bi uspeli da sagledaju da je prosperitet Srba na KiM i u njihovom interesu. Bojim se da će još mnogo vode proteći Labom i Sitnicom dok se ta fundamentalna bolest društva na KiM ne izleči. Oni bi voleli da od Beograda dobiju priznanje, i to ne kao neko građansko i otvoreno društvo, već kao društvo koje počiva na ideji potpune albanske dominacije, kao društvo u kome nema mesta ni za koga, ni za jedan drugi narod i ni za jednu drugu kulturu osim albanske. Takva očekivanja su, najblaže rečeno, nerealna.

Da li će ZSO biti formirana uprkos opstrukcijama Prištine?

Pred nama je očito težak period nadgornjavanja i s Albancima na KiM i sa njihovim inostranim sponzorima i bićemo poslednji koji će da posežu za jednostranim aktima i poništavanjem svega onoga što je u proteklim godinama doprinelo tome da normalizacija bude proces koji teče i koji se povremeno čak može i osetiti na terenu. Ali kada branite osnovne uslove za postojanje i goli opstanak, onda ne možete uvek da budete stidljivi i neodlučni u izboru načina borbe. Nadam se da do toga neće doći i da će razum prevladati i u Prištini, ali i na nekim drugim mestima.

Kakva je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji?

Situacija u Nagorno-Karabahu je, verujem, otreznila i one koji su bili podsmešljivi prema našim stalnim upozorenjima da je KiM i dalje bure baruta koje može da eksplodira ukoliko se njime neodgovorno rukuje. Na Kavkazu se razbuktava ozbiljan ratni sukob i to je sad daleko od pogranične čarke. Bez dijaloga, bez političkih kontakata, bez stalnih nastojanja da se situacija unapredi, makar simbolično, to bi u bliskoj budućnosti bila i naša realnost. Na KiM i danas postoje brojni destabilizirajući faktori: ekstremne islamističke grupe, kriminalni klanovi, politički ekstremisti svih vrsta, socijalno-ekonomska situacija je na ivici da eksplodira. Bojim se da smo mi u Beogradu često svesniji opasnosti i spremniji da požare gasimo pre nego što se razbukte nego predstavnici dela međunarodne zajednice, koji u Prištini stvaraju sliku o samoproglašenom Kosovu kao nekakvom balkanskom pijemontu demokratije i zemlji kojom teče med i mleko.

Vas će na čelu kancelarije naslediti Petar Petković?

Petra poznajem dugi niz godina. Osim što smo nekoliko godina i formalno bili saradnici u borbi za Kosovo i Metohiju, mi smo i dobri prijatelji. Reč je o časnom, pametnom i preduzimljivom čoveku koji se ovim poslom bavi iz najdubljih rodoljubivih pobuda. Kancelarija za Kosovo i Metohiju ostaje u sigurnim i pouzdanim rukama, a naš narod na KiM će u svakom smislu moći da se osloni na njega. Petar Petković će, osim toga, imati dobar i pouzdan tim saradnika i apsolutnu podršku i vlade i predsednika Vučića, što će mu sigurno olakšati posao, koji bih opisao kao mukotrpan.

Vi to najbolje znate, proveli ste stotine dana na rundama tehničkih pregovoru Briselu.

Često sam te razgovore poredio sa nekom dugoprugaškom atletskom disciplinom. Neretko je to za mene bio maraton, takmičenje koje iziskuje najbolju moguću fizičku spremnost, ali mentalnu disciplinu i izdržljivost. Znali smo nekada danima da pregovaramo o jednoj reči i ponekad bi me te višednevne runde dijaloga potpuno iscrpele. U takvim situacijama snagu vam daje svest o tome da ste na braniku vitalnih interesa svog naroda i države. Voleo bih da sam bio uspešniji u stvaranju toplije klime i većeg uzajamnog poverenja u tim razgovorima, jer mi smo na neki način bili i pioniri u promeni obrazaca ponašanja u srpsko-albanskim odnosima, međutim, na drugoj strani nikada nije bilo mnogo volje za tako nešto.

Uskoro će biti održana sednica predsedništva Srpske napredne stranke. Koje odluke očekujete da budu donete?

Očekujem da vrh SNS, kao i uvek do sada, donese odluke u najboljem interesu Srbije i njenih građana i građanki. U našoj stranci odluke se donose u demokratskoj atmosferi, a nesuglasice se, kada ih ima, prevazilaze argumentima. I u ovom periodu neće biti drugačije, posebno zato što su svi u Srpskoj naprednoj stranci svesni da je naša država u jednom delikatnom, možda čak prelomnom, trenutku svoje istorije i ujedinjuje nas poverenje u politiku i procene predsednika Vučića.

Kako će se vaša porodica navići na vaše novo radno mesto?

Moja porodica je navikla da sam gotovo celodnevno posvećen poslu i u tom smislu za moju suprugu i ćerke ovo neće biti neka velika promena. Veći problem će im sigurno biti promena okruženja i odvajanje od nekih dragih i voljenih ljudi. Ali siguran sam da im neće biti sasvim neprijatno, jer mi smo prilično čvrsto povezani i naučili smo da jedni drugima budemo oslonac i podrška.

Kako ste se osećali kada su vas teroristi vukli po ulicama Prištine?

To je bio jedinstveni slučaj u novijoj istoriji da strana u pregovorima uhapsi i prebije pregovarača druge strane. Ja sam preživeo to maltretiranje i spreman sam da ga oprostim, ali ga neću zaboraviti, zato što u Prištini i dalje poluge vlasti u rukama drže isti oni koji su to naredili, a takvi ljudi su opasni i spremni na sve. Razume se da mi nije bilo prijatno, ali i u trenutku dok se sve to dešavalo, brinuo sam više o tome šta se dogodilo našim ljudima u Kosovskoj Mitrovici, da li je neko od njih teško povređen ili nedajbože ubijen. Podnosili su ljudi u srpskoj politici i veće žrtve od one koju sam ja tada podneo i suočavanje s agresijom je, bojim se, usud u politici na ovim prostorima, ali mi to pokušavamo da promenimo i pobedimo, stvarajući jedno bolje i zdravije političko okruženje, ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu.

Kakav je vaš odnos s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Mi smo kolege i saborci, ali usudio bih se da ga nazovem i svojim političkim učiteljem ili mentorom. Imamo odnos uzajamnog poverenja i otvoreni smo jedan prema drugom, međutim nikada ne zaboravljam ko je stariji i godinama i iskustvom i znanjem i ko je taj koga su građani neposredno izabrali da bude za kormilom naše državne lađe. Ponosan sam što sam član tima koji predvodi takav čovek i državnik.

Kako komentarišete napade na društvenim mrežama i ismevanja pojedinaca da možda niste dorasli mestu ambasadora u SAD?

U politici je velika prednost biti potcenjen. Ako je nekima lakše da veruju da je stvarna projekcija slike koju o meni pokušavaju da nametnu, neka im bude. Spreman sam da sa svakim od kritičara uporedim znanje, rezultate u bavljenju politikom, iskustvo u pregovorima i imovinu stečenu za vreme vršenja javne funkcije.



VIDEO DANA

Komentari

komentara

Foto Kancelarija za kosovo i Metohiju
Izvor/Autor Dejan Spalović/Politika.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.