REKLI SU O BEOGRADU Da li su ovo najlepše misli inspirisane srpskom prestonicom?

FOTO: RAS / RAS SRBIJA
0 53,595

O mestu gde se susreću Sava i Dunav, o “večitom” gradu i mestu burnih susreta Zapada i Levanta, svoje impresije neretko su iznosili svi oni koji bi bar na kratko osetili beogradski vazduh. Neki su ga kudili, drugi o srpskoj prestonici uvek govorili kao jedinom utočištu, onom od kojeg lepšeg nema.

Predstavljamo vam neke od najupečatljivijih misli koje su posvećene našem “belom gradu”.

* Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.

Momo Kapor je neka od svojih najlepših dela posvetio Beogradu
Momo Kapor je neka od svojih najlepših dela posvetio Beogradu

Ovako je čuveni Momo Kapor, Sarajlija po rođenju opisivao Beograd, mesto u kome je proveo najveći deo svoga života. Slikar, književnik i novinar rođen je 1937. godine, međutim nakon Drugog svetskog rata Kapor dolazi u Beograd, gde ostaje do svoje smrti 2010. godine. Beograđane je osvojio svojim tekstovima koje je jako često posvećivao svom omiljenom gradu.

*Kako se često dešava da putnik poseti neko čuveno mesto očekujući mnogo, a odlazi iz njega potišten i razočaran. Međutim, otišao sam u Beograd ne očekujući ništa – ni dekor, ni prizore, ni veselost niti išta zanimljivo – a sada sam potpuna žrtva njegovog zavodljivog šarma da od njega moram da se odvojim sa najvećim bolom. Ovo je neko novo osećanje: zaljubiti se u jedan grad.

Vivijan je iza sebe ostavio dragocene podatke o našem gradu i zemlji
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Vivijan je iza sebe ostavio dragocene podatke o našem gradu i zemlji

Engleski putopisac i novinar Herbert Vivijan na ovim prostorima najpoznatiji je po svom delu “Serbija, raj siromašnih” (1897) u kojem se dotakao svih većih društvenih i političkih događanja, ali je znatan deo knjige posvetio upravo Beogradu koji ga je, kako sam priznaje, brzo zaveo.

*Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Duško Radović je svojim aforizmima budio Beograđane
FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA
Duško Radović je svojim aforizmima budio Beograđane

Jedan od čuvenih aforizama Duška Radovića (1922 -1984), najčuvenijeg “beogradskog Nišlije”, omiljena je rečenica onih koji su prigrlili Beograd sa svim njegovim lepim i manje lepim osobinama. Duško je bio književnik, novinar, aforističar i TV urednik. Ljubav Beograđana je zadobio zahvaljujući svojim aforizmima kojima ih je budio sa talasa radija “Studio B”.

* Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori?

Pekić je srednju školu završio u Beogradu
FOTO: BORISLAVPEKIC.COM / PROMO
Pekić je srednju školu završio u Beogradu

Borislav Pekić, rođen je 1930. godine u Podgorici, odakle su njega i njegovu porodicu italijanske okupacione snage proterale u Srbiju, tačnije u Beograd. Pekić ovde završava srednju školu i fakultet, nakon čega emigrirara u London. Ovaj poznati srpski književnik i scenarista preminuo je u Londonu 1992. godine.

*Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima. 

Ivo Andrić je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1961. godine
Ivo Andrić je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1961. godine

Tako je o Beogradu govorio jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić, rođen 1892. godine u Dolcu kod Travnika koji je značajan deo života proveo radeći u gradu na ušću Save i Dunava. Ovaj srpski književnik i diplomata zastupao je jugoslovenske interese u okivru konzularnih predstavništava u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu. Preminuo je 1975. godine u svom voljenom Beogradu.

*Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah ga i prosvetih presvetoj Bogomateri.

Spomenik despotu na Kalemegdanu
FOTO: JKP “BEOGRADSKA TVRĐAVA” / PROMO
Spomenik despotu na Kalemegdanu

Ovo su reči koje je despot Stefan Lazarević (1389–1402), vladar srednjevekovne Srbije, sin Lazara Hrebeljanovića izrekao 1403. godine pri proglašavanju Beograda za prestonicu. Stefan je presto dočekao nakon pogibije svoga oca u Kosovskom boju, te je i kao maloletan upravljao porobljenom Srbijom uz pomoć svoje majke Milice.

*U Beogradu sam prvi put. Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi.

U Beograd se zaljubio i Džek Nikolson
FOTO: © DOUGLAS KIRKLAND/PHOTO OP / PROMO
U Beograd se zaljubio i Džek Nikolson

“Zločesti dečko” i jedna od najvećih “faca” Holivuda, Džek Nikolson Beograd je posetio 1973. godine i u dve rečenice uspeo da kaže sve – naša hrana, bilo gurmanska, bilo duhovna, ostavila je jak utisak na američkog glumca.



Komentari

komentara

Foto RAS / RAS SRBIJA
Izvor/Autor Blic.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.