PRAVO SA BEOGRADSKOG ASFALTA Priče prestoničkih taksistkinja ruše sve mitove o “muškim” zanatima

FOTO: V. MITIĆ / RAS SRBIJA
0 5,510

Nekada su priče o damama za volanom taksija delovale kao tabu tema, ovaj posao je doživljavan kao “klasičan muški zanat”, ali danas Beograđane svakog dana prevozi po nekoliko desetina pripadnica lepšeg pola.

 

Svako taksi udruženje ima nekoliko žena za volanom, koje sve redom ističu da vole svoj posao.

– Družimo se međusobno bez obzira u kojem je koja taksi udruženju. Muške kolege su jako korektne, uvek su spremni da nam izađu u susret, a naše zajedničko prijateljstvo izlazi izvan okvira posla, dosta nas smo i kućni prijatelji – kažu u glas glavne junakinje ove priče.

Vožnja po beogradskim ulicama ume da bude veoma zanimljva, putnici možda nekad malo glasniji, ali ipak su ove dame dugo u ovom poslu, pa jako dobro znaju da izađu na kraj sa raznim ljudskim karakterima, tako da nikada nije došlo do nekog ozbiljnijeg problema.

Vozim taksi 18 godina, radila sam pre njega svašta, ali ništa me nije ispunjavalo kao kad sam za volanom. Nikada nisam imala veće probleme, bitno mi je da mogu sa zadovljstvom da radim svoj posao i prehranim porodicu. Želim ovim da se bavim dokle god budem sposobna da upravljam vozilom – kaže Dragana (47) koja je član Beogradskog taksija.

Svaka od ovih dama za volanom ima svoju priču, svaka je iz nekog ličnog razloga odlučila da joj taksi vozilo bude druga kuća. Možda na prvi pogled vožnja taksija ne izgleda kao težak posao, mnogi bi rekli “pa svi znaju da voze, to je bar prosto”, ali teorija i praksa često ne idu zajedno.

Ljiljana je skoro dve decenije za volanom
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Ljiljana je skoro dve decenije za volanom

– Vozim taksi od 2000. godine, pre toga sam radila razne poslove, ali nisam bila zadovoljna. Deca su mi bila još mala i morala sam da zaradim za njih. Roditelji su mi pomogli tako što su mi kupili automobil i onda sam počela da taksiram. Od ovog posla sam uspela da odškolujem dvoje dece koji su danas odrasli i uspešni ljudi. Noćne smene ne radim, ali radni dan mi počinje u šest ujutro, tako da svu tu decu koja se vraćaju iz noćnih klubova ili sa splavova često vozim kući. Nisam nikada imala neki veliki problem, sve se može rešiti ako su ljudi razumni… – govori Liljana (51).

Hiljadu ljudi, hiljadu ćudi, ljudi su nekada umorni, nekada pijani, a nekada samo bezobrazni. Snežana (47) je do prošle godine radila kao dispečer, ali je onda odlučila da “izađe na teren” i pređe u taksiste.

– Taksiram već godinu dana, zadovoljna sam poslom, dugo godina sam radila kao dispečer, ali želela sam nešto da promenim. Otkako sam sela za volan nisam imala nikada neprijatnost – ističe Snežana.

Retke rade noću

Većina dama ne radi noćne smene, ali ne iz straha, nego zato što su posvećene porodici i žele da provedu što više vremena sa svojim najmilijima. Ipak, ima i onih kojima prija rad noću.

Znaju stranci da časte, ali…

O mušterijama imaju, uglavnom, samo reči hvale.

– Ima onih “pravih” stranaca, umeju da budu galantni i da časte, ali su ipak mušterije sa Balkana pristupačnije i ljubaznije – objašnjavaju beogradske taksistkinje.



Komentari

komentara

Foto V. MITIĆ / RAS SRBIJA
Izvor/Autor Blic.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.