POJAVILI SE ZARAŽENI KRPELJI! Košutnjak i Ada najkritičniji: Ovo je najbolji način da se zaštitite!

Foto: Pixabay
0 66,161

Kako bismo se u sezoni krpelja zaštitili od ovih neprijatnih parazita neophodno je da dvorišta redovno održavamo pokošenim i urednim, kao i da koristimo preparate protiv insekata koji odbijaju i krpelje. Ne postoji poseban preparat koji deluje samo na krpelje.

 

Pojavom lepog vremena i bujne vegetacije stvoreni su uslovi koji pogoduju krpeljima, a ukidanjem vanrednog stanja u Srbiji i boravka ljudi u prirodi pojačan je broj onih koji postaju meta ovih parazita.

 

O tome koliko su oni opasni i kako možemo da se zaštitimo objasnio je dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

 

Oni koji koriste dvorišta moraju sami da sprovedu mere košenja i uređivanja, da nemaju zapuštene delove, da imaju deo oko kuće koji je sa šljunkom ili sa pokošenom niskom travom i naravno mogu sami da isprskaju zelenilo, pošto postoje insekticidi koji mogu da se nabave u poljoprivrednoj apoteci, a deluju protiv krpelja – kaže Aleksić.

 

On ističe da je najbolja zaštita od krpelja u prirodi nošenje dugih rukava, i pokrivanje glave. Nakon svakog boravka u prirodi neophodno je detaljno proveriti da li se krpelj zakačio za kožu:

– Oni idu na mesta gde je mekša koža, iza kolena, ispod pazuha, na leđima, na prelasku ispod vrata gde počinje kosa, tako da u svakom slučaju neko drugi mora da vas pregleda, pogotovo malu decu koja su i manja i na njima se teže uoče, pošto napadaju i ovi manji krpelji koji su prvi, drugi stadijum larve.

Ivan Aleksić

To je problem u slučaju da imate upalu zglobova, da ste stalno umorni, da vam je muka ili imate blagu temperaturu, morate da se javite lekaru da bi oni postavili dijagnozu koja se u ovom slučaju malo teže postavlja pošto su to simptomi koji pokrivaju više bolesti. Najbolje je da se uradi test na antitela da se vidi da li imate tu bakteriju. Karakterističan je i prvi znak. Na mestu uboda, ako je krpelj zaražen, ubacuje bakteriju i pojavljuje se crvenilo u obliku okruglog pečata koje se širi i onda bledi u sredini, ali se dobije širi crveni krug. Na osnovu toga može da se prepozna da je u pitanju bakterija koja izaziva lajmsku bolest – objašnjava Aleksić.

Prema analizi Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, u Beogradu krpelja nema na Tašmajdanu, Kalemegdanu i Pionirskom parku zbog toga što im ne odgovara tamošnja niska trava, ruže i ostale biljke koje se sade. Na Košutnjaku je prema aprilskom uzorku ustanovljeno da je 40 posto krpelja zaraženo bakterijom koja prenosi lajmsku bolest, a na Adi ciganliji taj procenat je iznosio 20 posto zaraženih. Kako, ovi podaci su slični svake godine i menjaju se iz meseca u mesec.

 

Direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Aleksandar Adamović, ističe da je važno da se krpelji ne vade u kućnim uslovima:

– I lekari pričaju svašta, pa kažu uzmite ulje, uzmite benzin. Ne, nemojte ništa da radite, dođite kod nas i mi ćemo ga skinuti. Jer, ako pacijenti budu radili nešto od toga, oni će ga ubiti i tada će u koži ostati njegova glavica, sisaljka, što već predstavlja problem da se izvadi. A da skinete krpelja, to se već jako lako radi, uzme se pinceta, okrene se u levu ili desnu stranu, onda se ta njegova sisaljka zatvori, ne ulazi krv u krpelja i on se odmah otpusti i ostane u pinceti. I na tom mestu imate jednu jednu običnu lokalnu alergijsku reakciju na ujed koji se može javiti posle ujeda bilo kog insekta.

Lajmska bolest kada se ustanovi na vreme izlečiva je bez ikakvih posledica upotrebom antibiotske terapije, ali kako naglašava Adamović, ne treba čekati sa javljanjem lekaru čim se primeti ujed krpelja.

 

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i ove godine se očekuje jednak broj pacijenata sa ujedom i posledicama ujeda krpelja, s tim što je u okolnostima koronavirusa i vanrednog stanja njihov broj bio manji:

Mi smo sada u vrlo specifičnom periodu. Da nije bilo korone ljudi bi već bili po parkovima, lepo je vreme bilo u aprilu, i oni bi već krajem marta počeli da pristižu. Međutim, kako se nisu kretali po prirodi, nama tek sada pristižu pacijenti. Kako su počekle šetnje i boravak u prirodi tih će pacijenata biti još više. Nema sumnje da će se taj broj značajno povećati.

U apoteci Sveti Sava u Beogradu nam kažu da trenutno ne postoji zainteresovanost za kupovinu preparata protiv insekata, jer se oni kupuju tek kada nastupi sezona komaraca:

– To kreće otprilike početkom juna, tada kreće intenzivna potražnja za ovim preparatima, jer se tada i insekti namnože u prirodi, ljudi više idu na selo, na planine. Sada su te preparate uzimali oni koji su ovo vreme korone provodili na selu.



VIDEO DANA

Komentari

komentara

Foto Pixabay
Izvor/Autor Agencije, Republika

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.