OVAJ PČELINJI PROIZVOD ZDRAVIJI JE OD MEDA: 10 grama košta 1.000 dinara

0 775

Mladi pčelar otkrio nam je nekoliko zanimljivosti o pergi kao i zbog čega je ona tako posebna.

Kada spomenemo pčele, mnogi odmah pomisle na med, matičnu mleč, med u saću, propolis, polen… Međutim, postoji još jedan proizvod koji je čak 10 puta hranljiviji od običnog polena, a to je perga.

Perga predstavlja zanimljiv pčelinji proizvod, nastao od polena, koji su pčele unele u košnicu i na poseban način pripremile i obradile. Kontaktirali smo Darka Batinića iz Lazareva, doktoranta ekoloških nauka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koji se porodično bavi pčelarstvom više od 15 godina sa 300 košnica, da svoje znanje o ovom proizvodu podelili sa nama.

Mladi pčelar otkrio nam je nekoliko zanimljivosti o pergi kao i zbog čega je ona tako posebna.

Kako nastaje perga

“Priprema perge od polena započinje tako što pčele donesu u svojim korpicama polen u košnicu, zatim ga ubacuju u ćelije saća pri tome mešajući ga u odnosu 25 odsto meda i 70 odsto polena, uz dodatak pljuvačke bakterija i kvasaca.

IZVOR: PRIVATNA ARHIVA

Zatim počinje proces fermentacije. Nakon nekoliko nedelja dolazi do potpune fermentacije polena što znači da su zrnca polena koja imaju zaštitu od celuloze i voska razgrađena i samim tim omogućava usvajanje svih hranjivih materija iz samog zrna“, rekao je Batinić.

Kako kaže, perga predstavlja glavni izvor proteina, tačnije amino-kiselina za pčelinju koloniju, samim tim konzumiranje perge je veoma dobro i za ljude i predstavlja kvalitetan izvor proteina.

“Perga je funkcionalna hrana i zbog velike količine živih bakterija i gljiva. Ponaša se kao probiotik (lek) u digestivnom traktu, ali utiče pozitivno i na ceo organizam. Ona povoljno utiče na regulaciju rasta tumora i ima pozitivan antiinflamatorni i antialergijski efekat. Eksperimenti su rađeni i na kulturi ćelija životinja u laboratoriji koji su to potvrdili”, istakao je pčelar.

Cena

Prikupljanje perge je mnogo zahtevnije od prikupljanja polena, postoje dva načina gde jedan podrazumeva uništavanje saća dok je drugi spor i mukotrpan, te je samim tim cena perge znatno veća.

Kako nam je Batinić rekao, problem sa pergom je nerealno visoka cena u Srbiji u odnosu na svetsko tržište. Na nju najviše utiče način skupljanja, koji je kod nas i dalje pre svega tradicionalan, a zastarela metoda prikupljanja direktno je povezana sa cenom. Zbog toga je i retko ko koristi u ishrani, a ako bi se i to promenilo, sigurno bi postala mnogo jeftinija.

 

Trenutno na svetskom tržištu 10 grama perge košta prosečno 1,25 dolara, što je oko 130 dinara, dok ista gramaža u Srbiji može da se nađe po ceni od 600 do čak 1.000 dinara. Tegla perge u medu koja četvoročlanoj porodici može da potraje 40 dana je četiri puta skuplja.

Kako se koristi

Perga može da se koristi čista, ali i u mešavini sa medom i drugim proizvodima. U drugom slučaju njena uloga je pre svega preventivna.

“Naša preporuka je pola sata pre doručka, pola sata pre ručka i pola sata posle večere”, rekao nam je Batinić.

“Bitno je naglasiti da se mora držati u frižideru ili zamrzivaču, nikako na sobnoj temperaturi, jer u tom slučaju može doći do razgradnje perge od strane aerobnih bakterija i gljiva, slično procesu kada se pokvari kiseli kupus ili krastavci, a samim tim i do smanjenja lekovitog dejstva koji perga ima na čitav organizam.

Odrasle osobe trebalo bi da uzimaju po dva grama perge dnevno (oko 15 zrnaca), deca od četiri do 12 godina jedan gram, a deca od dve do četiri godine 0,7 grama, odnosno pet zrnaca. Ako je pomešana sa medom, odrasli bi trebalo da uzmu tri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu, po pola kašikice, dok se za najmljađe od dve do četiri godine preporučuje dva puta dnevno po trećinu kafene kašičice perge u medu”, rekao je naš sagovornik.



Komentari

komentara

Foto PRIVATNA ARHIVA
Izvor/Autor Mondo.rs

Vaša email adresa neće biti objavljena.