KULTURA NEKULTURNIH

0 798
Čemu služi kultura jednog društva i naroda?
Svedoci smo i savremenici jednog vremena koji stvarno traje predugo, kako nam se kultura u društvu i državi u kojoj živimo i postojimo, survava i obesmišljava reklo bi se namerno, planski i sistemski.
To vreme srozavanja se danas meri u decenijama, za čije trajanje i propadanje svekolike nam kulture je zapravo došlo do pada svim civilizacijskih vrednosti jednog društva…A čiji su osnovni postulati zna se: Neprikosnoveni moral, karakter i emocijonalna inteligencija cele zajednice jedne države.
Usled ovakve situacije, mi smo se vratili i živimo u neko predistorijsko vreme.Moglo bi se zaključiti.
Kako su nam vlasti, to jest razne vlade kako sadašnje, tako i predjašnje, stvarno uništavale srž i esenciju kulture?
Pa tako, što sada imamo ovu situaciju koju imamo u državi?Kako su nam je dalje uništili pita se možda neko?
Naravno vrlo lako, vrlo konkretno, za početak svaka vlada Srbije je smanjivala udeo procenta koji se izdvaja za kulturu.
Od nekoliko procenata koliko je to izdvajanje iznosilo pre više decenija, danas smo dogurali dotle,da to sada iznosi u promilima.
Osiromašavanjem kulturnih poslenika se u stvari išlo na to da oni počnu više da misle na svoju golu egzistenmciju i ekonomski opstanak u društvu, no na kreiranje kulturnih instalacija i predstava.
Zašto vlast i neuki običan svet misle da kultura i nije toliko važna, il nije opšte važna?Zato, što kultura stvarno oplemenjuje ljude, uzdiše ih i izbavljuje iz prizemnosti jednoličnog života i svakodnevnice.A to nekome ne ide u prilog.
Kada je čovek duže vreme društveno zapušten, on stvarno izubio i izbledi mu osećaj za uzvišernim stanjem koje može da mu ponudi kvalitetna kultura kao jedan segment u društvu čiji je to upravo i smisao postojanja.
Zato je važno za čoveka pojedinca da kulturu ne doživljava kao onaj lik ILIJA i brat mu Djura iz filma “Balkanski Špijun”, koji kulturu doživljavaju kao maltretiranje ljudi, a ne okrepljenje duha.
Čovek koji se kulture plaši, koji kulturu doživljava kao torturu na njegov mozak, pogodan je i kao stvoren za političku i svaku drugu manipulaciju.
I to nam se upravo dešava sa takvim ljudimam, koji i ne znaju da su u mašini i da rade za nekog drugog, a retko kada za sebe.
Moramo sebi priznati, kultura u Srbiji nije toliko popularna kao nekultura svake vrste.Al to je normalno stanje kod nas, kvalitena kultura nije fudbal, rijaliti, nije šou, nije cirkus pa da okuplja milione poklonika.
Kultura življenja, kultura jednog društva je odraz politike, obrazovanja i desegnutih civilizacijskih i obrazovnih normi i duha jednog naroda.
A mi se tu ne možemo pohvaliti da smo u tome dobri.
Opšte je poznato, da kulturnog, informisanog i obrazovanog čoveka je moguće prevariti jednom.Al nije ga moguće varati stalno i uvek.
Kao što je to slučaj sa neobrazovanim i neinformisanim.
Je l sada svima jasno zašto vlast u Srbiji iz vlade u vladu daje sve manje novca za kulturu?
Prosto rečeno, ne treba im uopšte osvešćerni i samosvojni gradjani, no oni ošamućeni i ubijeni u pojam kojeg nažalost i nemaju.
Ovih par poslednjih rečenica je i odgovor na pitanje koje stoji u naslovu?


Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.