JUTARNJA PRIČA IZ BG BUSA: Sestro, ti na posao ili s posla?

Rano jutro u beogradskim autobusima ume ponekad da bude zanimljivo

Dremljivi Beograđani sa radnim vremenom od 7 uglavnom nisu raspoloženi za priču, ćute, dremkaju ispod tamnoh naočara, ili zagledani kroz prozore razmišljaju kako će se izboriti sa još jednim paklenim danom u gradu.

Ali kada na početnoj stanici, u to doba, u bus uđe devojče od svojih dvadesetak godina, u tesnoj crnoj mini haljinici kao sa naslovne Kosma, onako napucana sa ful šminkom i frizurom, stvari se iz korena menjaju. Sve glave se istovremeno okreću ka njoj a ona, kao kraljica jutra, seda na mesto pored prednjih vrata praveći se da ne primećuje sve te poglede po sebi. Po svakom delu sebe.
Poneki uzdah iz zadnjeg dela busa, gde neki momci sa slušalicama u ušima ne uspevaju da iskontrolišu hormone, a onda se majstor šofer okreće prema njoj, i onako, iz duše što bi se reklo, pita, glasno:
– A ti, sestro… na posao ili s posla?

Oćutala je. Pravila se da ga nije čula. Pamentna neka cura.
Ali su ga zato čuli svi drugi u busu. I odjednom se nikom više nije dremalo. Šuškanje, domunđavanje, komentari ispod glasa… Utom je bus krenuo u svoj beskonačni krug gradom, ostavljajući svima dilemu koja se vrtela zajedno sa zvukom motora: na posao, ili s posla, na posao ili s posla, na posao ili s posla…

Sišla je na Terazijama, navlačeći haljinicu preko dugih nogu, i na visokim štiklama lebdeći nad betonom koji se lagano usijava odlepršale negde prema Knez Mihailovoj. Na posao. Ili s posla.
Zanimljivo je ponekad u beogradskim busevima u rano jutro.

Informer

 

Komentari su zatvoreni.