EU se suočava sa najozbiljnijom krizom u svojoj istoriji, raspada se po svim šavovima, na sceni je IGRA MOĆI članica

0 43,599

Godina je tek počela, ali je već jasno da će pokazati sva ograničenja jedinstva Evropske unije. Brojni političari zemalja Unije ogorčeni su zbog načina na koji funkcioniše i igru moći među članicama

 

Iako EU kriza nije nešto novo, dešavanja u toku poslednjih nekoliko nedelja pokrenula su pitanja koja ističu provaliju između velike ambicije Brisela i njegove sposobnosti. Stvari su bile toliko loše da su dvojica najviših zvaničnika bloka pozvani da podnesu ostavke,dok se postavljaju ozbiljna pitanja izvršnoj ruci EU, Evropskoj komisiji.

 

Neposredni problem je skandal sa Covid-19 vakcinama. Ranije tokom pandemije, Brisel je shvatio da bi navala za vakcinama mogla dovesti do toga da bogate države članice kupuju ogromne zalihe, a siromašnije nacije da se oslone na svoju dobrotvornu organizaciju. Tako je osigurala ugovore sa proizvođačima po boljoj ceni nego što su pojedine zemlje mogle da pregovaraju.

Većina država članica bila je zadovoljna ovom situacijom – sve dok Ujedinjeno Kraljevstvo nije počelo da vakciniše brže od EU. Komisija je odlučila da se pozabavi time objavljivanjem politike koja je pretila stvaranjem granice na ostrvu Irska, rizikujući povratak sektaškog nasilja. Države članice poput Irske – bile su besne zbog toga što nisu konsultovane.

– Bilo je neprijatnih frustracija pri uvođenju vakcine. Ali kada je Komisija pokrenula mogućnost pokretanja člana 16, sve se otvorilo. Priznali su da nije u redu i poništili su to, ali bože, to je oštetilo autoritet Komisije – rekao je Neale Richmond, zastupnik vlade Irske.

 

Zapravo, ranije ove nedelje predsednicu Komisije Ursulu fon der Lejen odvukli su pred Evropski parlament da objasni situaciju i više puta joj je rečeno da podnese ostavku. Ona je priznala poslanicima Evropskog parlamenta da je EU napravila greške u nabavci vakcina, rekavši da su oni “zakasnili sa odobrenjem” i da su “previše optimistični u pogledu masovne proizvodnje”.

Takođe je izrazila duboko žaljenje zbog izazivanja zabrinutosti zbog stabilnosti u Severnoj Irskoj.

I šef spoljnih poslova Žozep Borelj takođe se suočio sa pozivima da odustane nakon katastrofalne posete Moskvi u kojoj je EU ponižena na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Sergejem Lavrovim.

Borelj očigledno nije bio spreman za Lavrova, koji je EU nazvao “nepouzdanim partnerom“ na šta visoki predstavnik Brisela nije ništa rekao.

Tanjug/AP

Takođe je na udaru kritika Komisije da brani demokratiju unutar bloka. U utorak je sud u Budimpešti potvrdio odluku mađarskog Saveta za medije o uklanjanju poslednje nezavisne radio stanice u zemlji. Članove Saveta za medije bira Mađarska skupština, u kojoj većinu ima stranka Fides premijera Viktora Orbana. Komesar EU za ljudska prava tvitovao o poslednjim Orbanovom napadu na demokratiju, mada, kako su mnogi istakli, tvitovi ne podstiču autokrate da preokrenu politiku.

Krivac Brisel

Slaba Komisija uvek znači slabu EU. Ali zašto je Komisija, koja je na papiru najmoćnija evropska institucija, svuda? Precizna uloga Komisije stalni je izvor kontroverzi. Poverenike predlaže Savet 27 država članica, a zatim ih odobrava Parlament EU. U teoriji, Komisija je birokratsko telo za koje Parlament treba da polaže račune. Međutim, kako je Komisija rasla, postala je politička.

“Arogancija moći je parališuća. Ova komisija ponaša se poput vlade i radi sa vladama država članica, dok ih parlament ne smatra odgovornim”, rekla je Sofi in ‘t Veld, holandska poslanica u Evropskom parlamentu.

– Činjenica da su se Borelj i vin der Lajnova izvukli sa ovim greškama podriva celu EU. Reč „arogancija“ često se javlja kada se razgovara sa izvorima. “to se tiče vakcina, oni puštaju svoju retoriku o tome šta bi moglo izmaći kontroli. Sada za sve što pođe po zlu može Brisel biti okrivljen, iako države članice sprovode uvođenje –  objasnio je bivši zvaničnik Komisije.

Portparol branio je njihovu komunikaciju oko vakcina, ali je prihvatio da su države članice frustrirane brzinom vakcinisanja u Izraelu i Velikoj Britaniji. Međutim, naglasili su da je to u velikoj meri kompetencija pojedinih nacija.

Tačno je da nacije imaju različite kvalitete zdravstvenih usluga, a neke će se vakcinisati brže od drugih. Međutim, optuživanje Brisela je popularna zabava evropskih vlada kada stvari pođu po zlu.

Činjenica da je Komisija preuzela tako aktivnu ulogu u evropskom programu vakcina i da je situacija istorijski loša, zbog sopstvenog odnosa sa javnošću ostavlja von der Lajen i njene podređene ranjivim na kritike. U mnogim oblastima politike, Komisija nema stvarna ovlašćenja i može delovati samo u organizacionom svojstvu.

AP/Photo Ursula von der Lajen

Bivši zvaničnik dodaje da je “važno da ne zaglavite u davanju velikih izjava u oblastima poput spoljne politike ili moralnog vođstva”, dok u stvarnosti nacionalni interesi mogu da vam unište čitav dnevni red.

Druga kritika na račun von der Lajen je da je preblizu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu,koji su definitivno dva najuticajnija evropska lidera.

– Služila je u kabinetu Merkelove, a Makron ju je predložio za predsednika, ne trudeći se da vodi kampanju za taj posao. Dobila je svoje odobrenje samo sa devet glasova, oslanjajući se na Orbanove poslanike. Kako ona može da bude nezavisna kada su u pitanju Francuska, Nemačka ili Mađarska?” Iako bi bilo grubo svaliti svu krivicu na von der Lajen, istina je da je njena Komisija bliska Savetu, što predstavlja problem onima koji misle da Brisel treba da deluje nezavisno u interesu EU – rekla je Kati Piri, holandska socijaldemokrata u Evropskom parlamentu.

Bogate države vladaju

Način na koji moć deluje u Savetu EU često zbunjuje autsajdere. Za većini pitanja bogate države pozivaju na to.

– Kada je Grčkoj trebalo da pomogne, Nemačka je bila ta koja je insistirala na štednji. Što se tiče spoljne politike, ekonomski prioriteti Nemačke i Francuske preovlađuju u zabrinutosti za ljudska prava prilikom sklapanja dogovora sa Kinom – rekao je Daniel Kelemen, stručnjak za politiku Evropske unije na Jean Monnet  Univerzitetu Rutgers.

Uticaj koji ovo ima na evropsku spoljnu politiku je značajan.

“Imate 27 država članica koje deluju u njihovom nacionalnom interesu, imate diplomate koji obaveštavaju novinare o svakoj vašoj izjavi i moraju da koordiniraju spoljnu politiku koja zapravo ne postoji”, rekao je Stubb, bivši finski premijer. Piri se složio da „veći deo naše spoljne politike reaguje kada se desi nešto loše“, ali pokazao je prstom posebno na Berlin i Pariz.

– Sa Rusijom, Turskom i Kinom objavljujemo izjave kada postoje kršenja ljudskih prava, ali podvlačimo potrebu za ekonomskom saradnjom. To se neće promeniti sve dok najveće države članice svoje ekonomije stavljaju ispred moralnog imperativa – rekla je Kati Piri.

Još jedna neobična aktivnost Saveta je kako on pruža pojedinim državama članicama moć da “ubiju” određene politike koje im se ne sviđaju. Jedno od najspornijih pitanja na koje jedna država članica može staviti veto je uklanjanje glasačkih prava nacije putem onoga što je poznato kao postupak iz člana 7. Ovde se vraćamo u Mađarsku. Tokom protekle decenije, Orban je napao demokratske norme zatirući slobodu štampe, podrivajući pravosuđe i cenzurišući, između ostalog. Komisija, koja vodi veliku utakmicu o vladavini zakona, do danas nije učinila mnogo u ovom slučaju.

– Kada su zemlje poput Mađarske bile u procesu pridruživanja EU, Brisel je mogao da koristi novac i druge drangulije za izgradnju demokratskih normi. Ali kad jednom uđu, kazne za odstupanje mogu imati implikacije na ostale države članice, pa EU više puta malo čini da se kazni loše ponašanje  – kaže Daniel Freund, nemački evropski poslanik.

Ap photo/Reuters Viktor Orban

Problem člana 7. je taj što zahteva jednoglasnost. Poljska, još jedan serijski prestupnik, uvek će imati leđa Mađarske i obrnuto. Ranije ove godine, Komisija je predložila mehanizam vladavine zakona za zadržavanje sredstava iz budžeta EU za države koje krše pravila. Ali kada je došlo do guranja, von der Lajen je  ustupio ovlašćenje Savetu i, zajedno sa Merkelovom na čelu na kraju nije bilo ništa.

Iako bi inicijalni plan imao da Komisija jednostrano nametne mehanizam i preokrene ga samo ako su države članice glasale kvalifikovanom većinom za to, na državama članicama je sada da ga pokrenu. Sve to znači da se to verovatno nikada neće dogoditi. Kelemen veruje da je oklevanje Komisije da kažnjava delinkvente sporedni proizvod njene želje da bude više politička. „Tehnokratska komisija bi vrlo lako mogla reći„ prekršili ste pravila pa mi namećemo ovaj mehanizam “.

EU je hibridni ekosistem koji kada pravilno radi ima izvršnu vlast koja vodi zajedničku politiku u oblastima koje imaju smisla. Zemlje članice zatim oblikuju tu politiku pre nego što je Evropski parlament prouči i odobri. Međutim, kritičari veruju da je, kako su različite institucije tražile veću moć, Komisija došla u položaj da ima ogromnu moć u briselskom balonu, ali radi po nalogu država članica, dok je Parlament nepoštovan i podrivan. Mnogi evrofili očajnički žele reforme. Gledano spolja, na EU se često gleda kao na pozitivan projekat izgrađen na ideji jedinstva nakon vekova sukoba. Ipak, mnogi koji su ih bolje pogledali veruju da je EU onakva kakva je sada, čija je unutrašnja borba za moć sprečava da postane istinska globalna sila u 21. veku. I dok kontinent pokušava da se kreće panevropskim krizama u najizazovnijem trenutku u istoriji bloka, teško je izbeći osećaj da niko nije glavni.



Komentari

komentara

Foto Reuters

Your email address will not be published.