EKSKURZIJA

0 318

Bilo je to sredinom 70tih.Išlo se tada iz Srbije na redovne i tradicionalne ekskurzije širom SFRJ.Dakle, to bilo vreme dok je bio Tito skroz zdrav, a i mi djaci bogami.

Tri kompletna odelenja završnog četvrtog razreda srednje škole iz jednog grada u Srbiji, te godine išlo je na ekskurziji, to prvo do Beograda, pa Zagreba, zatim Ljubljane, Rijeke, Zadra, Splita, Makarske, crnogorskog primorja…Pa sve u krug do mesta iz kojeg smo tada i pošli?

U Beogradu smo tada mi maturanti na proputovanju spavali na Košutnjaku, ništa tu nije bilo zanimljivo, niti nam se šta zanimljivo dešavalo?

Krenuli smo tada pravac za Zagreb.Ta tri autobusa su sećam se pred sumrak stigla u centar Zagreba.Odmah pri silasku iz autobusa, doživeli smo neprijatnost od ljudi koji su se tu zadesili i kada su videli odakle dolazimo?
U stilu, šta ćete ovde?Ne možemo očimo da vas gledamo?Lep doček nema šta.Prenoćili smo te noći u neki “Hotel” Djuro Salaj” se zvao.Ne znam dal danas postoji?

Posle doručka, krenuli smo tog jutra pravac za LJUBLJANU.
Odmah se i tada moglo videti, da je Slovenija za Srbiju bila civilizacija, republika koja je išla čak 30 god. unapred od zaostalih krmenjolaca i budala iz ostatka ondašnje SFRJ.

U Ljubljani nam se desio civuilizacijski i tehnološki šok za nas učenike i maturante iz Srbije.
U samom centru LJUBLJANE je postojala i tada prva samousluga u SFRJ.Zamislite, idite po radnji, uzimate šta vam drago, i na kraju dodjete na kasi da vam to naplati kasirka? Ali ne lezi vraže?

To je bio izazov za 90% exkurzije i učenika tamo, šta se tada šokantno desilo?
Ušlo je nas oko 20 u samoposlugu.Nećete verovati, samo nas 5 je platilo robu koju smo tada uzeli i došli do kase.
Ostalih 2/3 učenika je robu uzelo i preskočilo red za kasom i izašli napolje ne plativši ništa.U prevodu opljačkali su radnju.

Sve to sam posmatrao onako u neverici, i gledao kako se ponaša kasirka?Ona mučenica nikoga nije zaustavljala, opominjala, jer je verovala da oni koji izadju iz ranje ništa nisu ni uzeli, a ne da nisu uzeli, no su ojadili ranju najstrašnije.
Naivni Slovenci reklo bi se.A baš bezobrazni balkanci i divljaci iz Srbije.

Kao što možete videti, u Srbiji lopovi ne žive od 90te, od 5 okt. ma ne, ovde lopovi žive od pamtiveka, samo su uočljiviji kada odu negde gde retko ko krade?
Kod nas u Srbiji većina krade, pa nam lopovi vipe i nisu interesatni uopšte.

Posle lopovske avanture u Ljubljani, stigli su u povečerjjeu Rijeku.
Taj grad je baš fin po noći, sva svetla grada se prelamaju u moru, u vodi.Veoma lepo iskustvo u Rijeci i hotelu “Kraljevica”.

Sledećeg dana stižemo u Zadar, tu smo prespavali u nekom jadnom, prljavom studenskom domu, i zaradili neki od nas vaške i tako te sitne životinjice.Al i to je život.

Već sledećeg dana stižemo u Split, tu smo se razmileli po gradu, to jest samoj obali pored mora.U tom gradu su svi nagraisali koji su pri kupovini kruha, tražili hleb.Odmah su nas prepoznali u tom gradu kao uljeze.Pobegli smo iz Splita kao nepoželjni.

Konačno stigosmo i u Makarsku rivijeru, tu baš nismo imali neugodnosti.A Makarska lepa bogami, i za ono vreme pogotovu.
Tu smo prespavalu u neke zanimljive bungalove.

Suradan već u podne smo bili na crnorsko primorje…Šta je tu zanimljivo bilo?Nekoliko učenika iako je bio april mesec, počelo je da ulazi u more, nekima je to bilo prvi put u životu.

Umalo se njih nekoliko nije podavilo tada.Prvi malo veći incident na ekskurziji se tada desio.
Ljudi navikli do tada da se kupaju u korito, pa misle da je i more vrsta korita, al malo veće i mnogo opasnije i sa većim talasima

To je bio poslednji dan te eksuzije koja je trajala 7 dana.Tog dana smo ponovo ušli u Srbiju i time zakružili ovu ekskurziju kao celinu maršute i kruga.
Opisao sam ključne impresije sa te moje ekskurzije, tako je bilo za vreme Tita, za vreme socijalizma, za vreme samoupravljanja i činilo nam se da mi za bolje ne znamo?A za gore smo se samo potrudili deceniju i po i posle toga.



Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.