Dr Mirjana objašnjava koja stanja “šalju” odmah ekipu na teren

Koji slučaj je za Hitnu pomoć hitan?

Foto: Nikola Tomić
0 66,134

Beogradska hitna pomoć dnevno primi 1.680 poziva, od kojih 200 do 250 zahteva izlazak na teren * Korona smanjila broj poziva * Svako ko dobije temperaturu prvo pozove Hitnu * Jedan simptom pravi jasnu razliku između korone, prehlade i gripa.

 

Ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije pozvala Hitnu pomoć, a s pravom se može reći da je 194 broj koji se najčešće bira na brojčaniku telefona. Dok je nekima zaista potrebna pomoć lekara Hitne pomoći, većini je uglavnom potreban samo savet, reč utehe, ali ima i onih koji ovu službu na neki način i zloupotrebljavaju… Međutim, često se u svim krajevima Srbije može čuti kako Hitna pomoć nije došla na poziv, kako je pacijent upućen kod lekara, kako mu je samo dat savet, a on je ubeđen da je baš on taj, kojeg su lekari ove službe morali da  “posete”.

 

Kako bismo otklonili sve nedoumice, i objasnili šta je za Hitnu pomoć hitan slučaj, odnosno koja je to indikacija za izlazak na teren razgovarali smo sa dr Mirjanom Obradović, specijalistom interne medicine, koja u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograd radi 30 godina, od kojih je poslednjih 15 u kol- centru.

Broj poziva koji ova ustanova primi u roku od 24 sata, a sve ukupno i godišnje, dokaz je da je prva rečenica ovog teksta tačna.

Ali, ko su ljudi koji se javljaju na broj 194, kako je organizovan njihov rad, i kako odlučuju da li će ekipa biti poslata na adresu pacijenta koji poziva ili ne?

 

Kol-centar radi u pet smena, od po 12 sati. Imamo dnevnu smenu koja traje od 7 do 19, i noćnu od 19 do 7 sati ujutro. U kol-centru se nalazi pet do šest lekara, od toga su pet na vezi 194 za odrasle, a jedan je dečiji lekar pedijatar. Lekari su ili lekari opšte prakse, mada ima i specijalista interne medicine, urgentne medicine i drugih specijalista. Tu su i 2 tehničara, 3 dispečera, jedan koordinator smene i načelnik smene – navodi za Telegraf.rs dr Mirjana Obradović iz beogradske Hitne pomoći:

– Na telefon se javljaju samo lekari, ovih pet, i dečiji lekar, kao i dva tehničara, koji imaju duži radni staž i jako su iskusni. Ali, lekari su ti koji daju savete i koji procenjuju da li ekipa treba da izađe na teren.

Na linijama 194, za 24 sata, prema njenim rečima, obavi se oko 1.680 poziva.

– Na godišnjem nivou je to oko 620.000. Imamo i jedan telefon za savete, to je fiksni broj 011- 3615-008, putem kojeg se godišnje obavi oko 80.000 poziva. On je samo za savete. Uvek je, inače, mnogo više poziva danju, nego noću – objašnjava naša sagovornica.

 

#Korona smanjila broj poziva

Interesantno je da se broj poziva tokom korona virusa nije povećao.

– Čak se možda i smanjio. To je, verovatno, zbog toga što se starija populacija mnogo više pridržava bezbednosnih mera, slabije izlaze van svojih domova, i manje je poziva na javnom mestu – kaže dr Obradović.

Oduvek broj 194 najviše pozivaju hronični bolesnici, što je, kaže naša sagovornica, i normalno:

– To su uglavnom kardiovaskularni bolesnici, hipertoničari, onda pacijenti sa respiratornim tegobama kao što su asmatičari, osobe sa opstruktivnom bolešću pluča. Zatim, u tu grupu spadaju i dijabetičari, psihijatrijski bolesnici, onkološki i građani sa raznim alergijskim problemima, nebitno da li je to tokom leta ili u jesen, jer uvek imamo alergije.

Od svih poziva koje Hitna primi na dnevnom nivou, tek 200 do 250 zahteva izlazak na teren.

– Negde oko 1.600 poziva bude za 24 časa a od tog broja negde 200 do 250 zahteva izlazak ekipe na teren. I to je uvek opet više danju, kada bude od 120 do 160 izlazaka na teren, dok je noću taj broj od 80 do 100 – rekla nam je dr Obradović.

 

#Prvi red hitnosti

Besvesna stanja su prva indikacija koja zahteva da ekipa Hitne pomoći ode na adresu ili izađe na neko javno mesto.

– Ta besvesna stanja mogu biti različite etiologije – usled pogoršanja kardiovaskularnih tegoba, respiratornih, edema pluća, zatim usled dijabetične kome, epileptični napadi… To sve može da se dešava i u kućnim uslovima i na javnom mestu. Indikacija za izlazak na teren je i trovanje alkoholom, sedativima, narkoticima, ubistva, samoubistva, saobraćajne nesreće, povrede, pad sa visine… Sve to su pozivi prvog reda hitnosti – objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje koji je to simptom zbog kojeg bi Hitna otišla na adresu ako se javi kardiovaskularni bolesnik i kaže da ima određene tegobe, ona kaže:

– Ukoliko se javi sam pacijent, on to može sam lepo da opiše. Stezanje u grudima, koje ide ka donjoj vilici i ramenima, a ne pomaže terapija koju je popio, pa se javi gušenje, i to traje do 30, 60 minuta, naravno da ćemo poslati Hitnu pomoć. To sve može da ukaže na akutni infark miokarda. Tu su nam od velikog značaja informacije da li se bol javlja iz gornjih partija digestivnog trakta, stomaka, pa da li se širi na gore ili ne… Mnogo je je lakše kada se javi sam pacijent, nego kada se javi neko drugi umesto njega.

Dr Mirjana Obradović, Hitna pomoć beograd

Dr Mirjana Obradović Foto: Privatna arhiva

#Šta kada padne ili skoči pritisak?

Pad pritiska ili visok pritisak, na primer, nisu indikacije za dolazak Hitne pomoći na adresu pacijenta.

– Hitna pomoć ne leči hipertenziju. Možemo da damo savet u datom trenutku. To je vrlo često zloupotreba. Oni misle da pozivom na 194 ili dolaskom ekipe mogu da zamene odlazak kod svog izabranog lekara ili lekara specijaliste. Ukoliko je hipertenzija uporna, ne pomaže terapija i ima respiratornih tegoba, prisutan je bol u grudima, naravno da će Hitna pomoć otići na adresu.

 Hipotenzija, nizak pritisak, sa druge strane, deluje alarmantno. Osoba odmah kolabira, padne, pobeli, ljudi se zbune… Ali, treba biti pribran, podići noge, uzeti malo slanog rastvora i problem se rešava. Takođe, uvek treba voditu računa zašto je došlo do pada pritiska. Možda je usled nekog krvarenja, tečnih stolica pa je došlo do gubitka tečnosti. Sve su to neke stvari na koje treba obratiti pažnju, ali ne treba paničiti – kaže dr Obradović.

Čini joj se da, svako ko dobije temperaturu, prvo se javi na 194.

– To nije neopravdano. Sad odmah misle da je korona, ali nije svaka temperatura korona. Ona može da se javi kod urinarne infekcije, i kod obične prehlade, zubobolje. Korona nam je malo pomrsila sve te račune. I nije naivno, slažem se… Zato prvo treba da nam kažu da li su bili u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom, da li su bili negde u inostranstvu… Kod korone nema te sekrecije iz nosa. To je razlika između običnog grupa i prehlade, i korone. Ali, Hitna pomoć ne izlazi na temperaturu. Rešava se savetom ili uputom na kovid ambulantu. Naravno, ako je temperatura 40, i ako osoba ima respiratornih tegoba, još ako je to starija osoba kompromitovanog zdravlja, hronični bolesnik, tad ćemo poslati ekipu – rekla je ona.

#Febrilne konvulzije kod dece alarm

Kada je reč o intervencijama lekara Hitne zbog dece, navodi da su to uglavnom zbog poziva iz vrtića, škola, kao i febrilnih konvulzija kod dece. 

– Imamo jednog pedijatra u kol-centru, to su baš iskusni lekari, i imamo jednu dečiju lekarsku ekipu. Oni izlaze na teren usled povreda dece, dosta nam se javljaju iz vrtića, i škola, zbog povreda na fizičkom… U manjem uzrastu izlazimo zbog febrilnih konvulzija, fraseva, to su sve besvesna stanja, zatim zbog pogoršanja respiratornog trakta, alergijskih reakcija, laringita….

– Što se tiče temperatura, uglavnom roditeljima damo savet,  ali ako su konvulzije izlazi Hitna. Sa roditeljima imamo divnu saradnju, svaki roditelj bi što pre da pomogne svom detetu i kada im kažemo koje su klinike dežurne odmah se upute. A, pošto je jedna dečija ekipa za čitav grad, u slučaju da je ta jedna zauzeta, uvek ide prva slobodna najbliža ekipa za odrasle – objašnjava doktorka Mirjana.

Broj poziva usled korone nije povećan, ali se, kako nam je otkrila, povećao broj poziva psihijatrijskih bolesnika. Kako kaže, oni su uglavnom za saradnju, jave se po savet, osim ako nisu agresivni. U tom slučaju pomaže patrola MUP-a.

Ne zovu ih, kako navodi, samo pacijenti iz Beograda. Već i iz gradova u unutrašnjosti, a ima i onih koji odu u inostranstvo, pa ih zovu za savet.

– Imali smo poziv iz Crne Gore. Imaju alergijsku reakciju pa pitaju šta da rade. Zovi nas i iz Vranja, Zaječara…  – kaže ona i poziva građane na saradnju, kao i da budu pripremljeni kada pozovu 194:

– Postoje domovi zdravlja i bolnice. Ima dežurnih klinika koje rade 24 sata. Zaista ne treba da nas zovu bez preke potrebe. Zubobolja migrena, sve se to može rešiti i u kućnim uslovima Jako je bitno i da kada se jave na 194 da budu malo spremni, bar da izmere pritisak i temperaturu. Temperatura je jako bitna zbog ekipa na terenu da bi se oni zaštitili i adekvatno opremili. Svi oni nose i maske i rukavice, ali ako se ide na koronu trebalo bi imati i zaštitnu odeću od glave do pete. Takođe, kažu ima visok pritisak ali nije izmerio.

Za 30 godina rada, dr Mirjana se svega naslušala, a pogotovo otkako je u kol-centru. Neke pozive će zauvek pamtiti.

– Bilo je svega i svačega, i lepih i prijatnih i neprijatnih razgovora… Možda mi je najupečatljiviji bio poziv jedne devojčice koja me je pitala kako da se zaštiti od trudnoće, da li je to trudnoća...  Zovu i jako mlade osobe, a i treba da zove ako nemaju kome u tom trenutku da se obrate a uplašene su. Takođe, jako sam srećna kada se jave osobe od 90, 93 godine. Sto godina ima jedna baka koja se javila pre neki dan. Sama je ali se snalazi, svesna je, intelignetna, bistra... Jako je lepo čuti jednu toliko staru osobu a trezvenu, koja se snalazi i sama pomaže sebi – kaže dr Mirjana.

Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda u dnevnim smenama tokom leta raspolaže sa 22 lekarske ekipe za teren, od kojih je 21 za odrasle i jedna za decu, i sa 10 transportnih  i 25 vozila za pacijente na dijalizu. Preko noći leti imaju 22 lekarske ekipe, i dve transportne za čitav grad. U zimskim mesecima je taj broj malo veći. U toku dana imaju 24 lekarske ekipe od kojih je jedna dečija, i 10 transportnih  i 25 vozila za dijalizu, a noću 22 lekarske ekipe od kojih je jedna za decu, i dve transportne.

Otkako je korona virus stigao u Srbiju, pored redovnog posla, Hitna prevozi i kovid pacijente od bolnica i iz kovid ambulanti do kovid bolnica.

– Osim prevoza iz kovid ambulanti do kovid bolnica, radimo i te interkliničke od običnih bolnica do kovid bolnica, ukoliko se ispostavi da je pacijent kovid pozitivan a hroničan je bolesnik. On je došao zbog srčanih tegoba, a u međuvremenu se pojavila temperatura, urađen je test i treba da bude prebačen u kovid bolnicu. Puno je takvih tokom noći, posebno – kaže za kraj naša sagovornica.



VIDEO DANA

Komentari

komentara

Foto Nikola Tomić
Izvor/Autor Telegraf.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.