Dr Beljić: Spas u novom leku koji leči dijabetes, topi salo, čuva srce, a prima se jednom nedeljno

0 55,630

Ono na šta su lekari upozoravali na početku pandemije korona virusa, definitivno se potvrdilo – prisustvo gojaznosti i šećerne bolesti je podloga za češće oboljevanje od Covid-19 virusne infekcije, i za težu kliničku sliku pa čak i fatalan ishod zaraze.

 

Kako korona utiče na to i da naizgled zdravi ljudi obole od dijabetesa i gde vidi spas, u intervjuu za B92.net govori endokrinolog prof. dr Teodora Beljić Živković, direktorka Klinike za interne bolesti KBC “Zvezdara”.

 

Ništa nije toliko opominjuće nego kada imate upalu pluća i dišete kiseonik putem respiratora. Tada postajete svesni svoje gojaznosti i koliko ste zaboravili da merite šećer u krvi. Onda vam u bolnici kažu, da je glikozilirani hemoglobin (HbA1c) jako visok, a vi ne možete da se setite kada ste poslednji put radili tu analizu, kada ste poslednji put merili šećer. To je velika opomena”.

Ko su najugroženiji među dijabetičarima?

“Najugroženiji su gojazni sa dijabetesom tip 2 i oni sa kardiovaskularnim komplikacijama dijabetesa. Pandemija korona virusom je pokazala da ljudi koji imaju dobro kontrolisani dijabetes sa HbA1c ispod 7%, i koji nisu gojazni, nemaju veći rizik za oboljevanjem od kovida 19 i imaju lakši oblik upale pluća. Gojazni sa velikim stomakom imaju više upalnih radikala, koji prave veća oštećenja u plućima pod uticajem virusa”.

Šta savetujete, kako dijabetičari sami da se zaštite, šta da rade u vreme epidemije?

Ono što je najvažnije, to je da ne čekaju! Kažu ljudi ‘proći će ovo pa ću onda nešto da učinim’. To nije dobro! Moraju nešto da učine koliko još danas, da uzmu aparate i da se mere, da urade onaj glikozilirani hemoglobin i da vide kakva je realna situacija. Možda taj njihov dijabetes nije tako dobro regulisan kako oni misle da jeste. Ako vide da nisu dobro regulisani, naći će pacijenti način kako da dođu do doktora koji će im dati odgovarajuću terapiju. Meni je najgore, kada mi moji prijatelji kažu ‘znam nije mi dobro, ali kada ovo prođe ja ću da pređem na insulin’. I to je nešto što je jako teško”.

A kako tokom epidemije, kada nam lekari baš i nisu dostupni jer je većina bolnica u kovid sistemu, da prepoznamo da li smo možda dobili dijabetes?

“Jedan od okidača za dijabetes tip 2 je hroničan stres kome smo naročito sada veoma izloženi. U hroničnom stresu se stalno luči kortizol. To je kao da stalno uzimaš kortikosteroide, pronizon ili druge steroide, a znamo da oni vode šećernoj bolesti. Znači, ovaj hroničan stres može da vuče sa sobom depresiju, pa si više u kući i ne družiš se, pa nalaziš utehu u hrani, gojiš se, sve to vodi ka šećernoj bolesti. Treba naterati takvog čoveka da uzme aparat i izmeri šećer u krvi iz prsta, i već čovek tada zna da li ima dijabetes ili ne. A da čeka simptome, to je onda kasno! Vi imate jedan paradoks, da ljudi imaju u porodici oca ili majku koji imaju šećernu bolest a neće sami sebi da izmere šećer tim aparatom. To je nešto potpuno nerazumljivo”.

Može li dijabetes nekako da se izbegne?

“Nije to lako. Ne bismo sad imali epidemiju dijabetesa da je lako. Čovek mora da nađe način kako da se nosi sa hroničnim stresom, da nađe način da se iz toga izvuče i nađe svoju ravnotežu i balans. E ako to već ne možeš da nađeš, makar proveri da li si dobio dijabetes ili nisi. Jer, mnogi ljudi kad saznaju da su dobili šećernu bolest, shvate da im je to opomena, pa se promene na bolje”.

Ali imamo i strah od toga kad jednom krenemo sa tim lekovima za dijabetes da je to do kraja života…

“To ne mora da bude tako jer, recimo, ako saznate na vreme da imate šećernu bolest i uzimate lek i promenite životne navike, vi možete da uđete u remisiju, da izgubite šećernu bolest. Kako to? To znači da ako u narednom periodu od godinu dana ti imaš sve odlične rezultate i normalan onaj glikozilirani hemoglobin, a samo si na metforminu ili nisi ni na njemu, to znači da šećerna bolest može da ide i u rikverc, mi to zovemo remisija. Ali ako je čovek godinama imao šećernu bolest, nije je otkrio na vreme, onda tu nema nazad, tu si gde si i sad gledaj da se čuvaš najbolje što možeš”.

Ilustracija/Foto: Depositphotos/ londondeposit
Ilustracija/Foto: Depositphotos/ londondeposit

Da li to znači da kad dobijemo dijabetes tip 2, ako smo disciplinovani, zdravo se hranimo, redovno šetamo i uzimamo lekove za regulaciju šećera u krvi, da možemo da vodimo normalan život?

“Šećerna bolest tip 2 traži normalno ponašanje, normalnu ishranu, normalan ritam života i nije to baš toliko teško. E sad, dešava se da imate fantastično disciplinovanog pacijenta i da on ima odlične rezultate, uzima sve lekove, a da on u nekom trenutku dobije mali šlog, i vi se zaprepastite kako je moguće. Ima u šećernoj bolesti, a to važi i za kardiovaskularne bolesti i za gojaznost, nešto što mi zovemo ‘rezidualni rizik faktor’. To je ono što ne može da izmeri laboratorija, to je ono što se događa u krvnim sudovima upravo kod onih ljudi koj imaju abdominalno masno tkivo i imaju iz nekog razloga povećan oksidativni stres. U krvnim sudovima ne uspevaju, svi ti idealni lekovi koje oni koriste, da zaustave aterosklerozu, taloženje masti, slepljivanje krvnih pločica, i takav čovek dobije kardiovaskularni događaj, odnosno komplikaciju. I zbog toga se u farmakomedicini išlo ka otkrivanju novih molekula koji će da spreče takva događanja u krvnim sudovima. I sada ti novi molekuli, ti novi lekovi koji su ispitani i svuda prihvaćeni, deluju na nivou ćelije, na genetski materijal i smanjuju aterosklerozu. Ti novi lekovi garantuju da će pacijentu kardiovaskularni ishod biti mnogo bolji u životu”.

Koji su to novi lekovi, kako oni deluju?

“To su lekovi iz grupe GLP 1 RA, i to je mnogima komplikovano da razumeju, ali je važno reći da ih zovu i crevni hormoni, jer podržavaju prirodne crevne hormone. Uvek je u prirodi najbolji lek! Naime, kada čovek uzme hranu, iz creva se luče crevni hormoni, glukogonu slični hormoni ili ti GLP 1, koji stimulišu pankreas da izluči insulin, taman onoliko koliko nam treba da održimo šećer u normalnom opsegu. A pri tome, taj novi lek ima i druge dobre efekte, delujući direktno na krvne sudove. Kliničke studije, koje su ispitivale njihovo dejstvo na kardiovaskularni sistem, pokazale su da upotreba GLP 1 RA značajno smanjuje smrt usled oboljenja srca, kao i pojavu srčanog i moždanog udara, čak za 26 odsto”.

Kakve još efekte imaju?

“Deluju direktno i na mozak jer, vidite, mi jedemo direktno iz našeg mozga. Mi smo siti ili gladni iz našeg mozga. To je dakle lek koji direktno deluje na mozak i popravlja sitost, a smanjuje glad. Znači, ti uzmeš jednom nedeljno taj lek i recimo sedneš sad za novogodišnju trpezu i serviraš sebi onako alavo, i onda na pola toga što si namerio da pojedeš – ti ne možeš, zato što si sit. To je efekat tog leka! To je fantastično, jer će taj lek na duže staze da smanji i telesnu težinu, i do 6.5 kg za 40 nedelja, tako su pokazale studije. Znači, jako mnogo koristi od jednog takvog novog leka”.

Da li kod nas u zemlji postoje ti novi lekovi?

“Mi očekujemo da ćemo ih imati i radujemo im se. Jer vidite, vi imate dijabetičara sa tipom 2 koji sebi svakoga dana daje insulin i po 4 puta dnevno, a sada ima novi lek koji se daje jednom nedeljno a koji može da zameni tri ove inekcije insulina pred obrok. Znate šta je to? To je revolucija! Koja je to samo fantazija za dijabetičare, koja je to samo ušteda u zdravstvu u troškovima insulinske terapije. Mi jesmo u proteklih par godina dobili moderne insuline, ali ovi novi lekovi nisu insulin, a mogu da zamene desetine doza insulina nedeljno. Imamo obećanje od direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da će i naši dijabetičari dobiti ove nove fantastične lekove za dijabetes kao što ih imaju u zemljama u našem okruženju”.



Komentari

komentara

Foto B92/Dr Teodora Beljić Živković
Izvor/Autor B92.net

Your email address will not be published.