Naš ćutački DNK-kod

Mnogi se pitaju, zašto se u Srbiji toliko ćuti?

Zato se toliko trpi nepravda svake vrste?
Zašto smo kolektivno odlučili da umuknemo?

Plašim se da su odgovori na sva tri gornja pitanja neprijatni, da datiraju u dalekoj našoj prošlosti…
Ceo naš život decenijama, stolećima je satkan od raznih upozorenja, saveta, mudrih misli, narodnih izreka koje ovde treba citirati:

-Ćutanje je zlato
-Što baš ti da se budiš
-Nemoj da talasaš
-Mnogo pitaš i pričaš za svoje godine
-Bilo bi ti bolje da ništa ne pričaš
-Umiljato jagnje dve ovce sisa
-Budi mudar i ćuti
-Nije vreme za kritiku, biće bolje malo kasnije
-Galama ništa dobro nije nikome donela
-Ćutanjem će možda nešto i postići
-Ne buni se, pusti druge da to čine

Sve ove naše autentične i pobrojane ćutačke molitve su utkane, tetovirane u sam mozak svakog pojedinca u Srbiji.
I to od kolevke pa do groba.

U Srbiji se smatraš nepodobnim najviše, ako stalno nešto pitaš, ili stalno tražiš objašnjenje?Takvi kod nas su pesone not grata.

Nema tog roditelja u Srbiji koji ne uči svoje dete da će najviše postići u životu ako bude ćutao, ako bude gledao svoja posla, i ako ne vidi ono šta vidi, i ne čuje ono šta čuje?
To je prosto kod nas kao oče naš.

Možda je neko imao koristi ko je baš talentovao ćutao ceo svoj život, ali u biti milioni su imali velike štete i celo društvo u celini.

Postoji ono satirično tumačenje, da neko dete nije progovorilo dugo i godinama?A razlog je bio: Nije imao nikakve primedbe?

U Srbiji već odavno imamo drugačiji i komičniji i tragičniji slučaj:
Kod nas ćute milioni i najviše baš oni koji imaju hiljade primedbi, al ćute jer su im rekli kroz ceo život da tako treba.

Komentari su zatvoreni.