0 Da li košava zaista duva samo 3-7-21 dan?

0

Oko košave su se razvile i razne tradicije, između ostalog, poznato je verovanje da košava duva ili tri dana, ili sedam dana ili 21 dan

Košava ovih dana nije milostiva prema nama, a ni južni vetar prema ostatku Srbije. Ipak, beogradske ulice rezervisane su za košavu, koja nervira svakog ko mora bar jednom da izađe iz kuće, da ga jak vetar ludački “produva”.

Postoji mišljenje da ona duva uvek samo 3-7-21 dan. U tom slučaju – ili će prestati sutra, ili ćemo se “patiti” za njom do kraja nedelje, a možda i mnogo duže, iako je to redak slučaj.

VEROVANJA

Oko košave su se razvile i razne tradicije. Između ostalog, poznato je verovanje da košava duva ili tri dana, ili sedam dana ili 21 dan. I mada je ovo verovanje postavljeno na pogodno zamišljen iskaz, koji nije tautologija, ali je ostvarivo sa velikom verovatnoćom (daleko verovatnije od, recimo, nečeg za šta tvrdimo da uvek traje 17 dana), ono ipak nije tačno.

Najdugovečnija zabeležena košava duvala je čak 31 dan, u februaru 1972. godine, a ni prethodna, ni jedna meteorološka merenja ne pokazuju da ima 3-7-21 pravila. Košava će duvati dok su cikloni i anticikloni raspoređeni kako su raspoređeni, a kad se ovaj motor za strujanje vazduha ugasi, mase se neće u naletima slivati niz planine, a vetar će oslabiti i prestati.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

UVEK DUVA SLAPOVITO

Meteorolozi će vas često upozoriti kako, mada ovo jeste istočni i jugoistočni vetar, to ne znači da je svaki jugoistočni vetar košava. Naprotiv. Za košavu je, pre svega, karakteristično da duva –slapovito. Za razliku od, na primer, severca, košava je onaj vetar koji dolazi u snažnim udarima, koji su, između ostalog, posledica načina na koji nastaje, a to je nešto vrlo zanimljivo.

Košava, kao i svaki drugi vetar, duva iz oblasti visokog ka oblasti niskog pritiska, i mada i neke druge kombinacije imaju sličan efekat povremeno, najčešće će takav raspored vazdušnih masa stvoriti gradijent pritiska preko Vlaške nizije i Južnih Karpata. Sve to ne bi bilo zanimljivo da nema odgovarajućeg reljefa.

Zbog visine Karpata, koji su prepreka, vetar ne struji ujednačeno, već se vazduh gomila na takozvanoj navetrenoj strani planina. Kad se “nakupi”, vetar se bukvalno preliva preko planinskih vrhova u slapovima koji se potom spuštaju ka ravnici. Ovde će, izlazeći iz Đerdapske klisure ogromnom brzinom, krenuti niz Vojvodinu da bi, po tradiciji, najsnažnije duvao u oblasti oko Vršca.

(Telegraf.rs)

Foto Telegraf
Izvor/Autor Telegraf.rs

Vaša email adresa neće biti objavljena.