Direktorka Poreske uprave za “Blic”: Otkrili smo 91 fantomsko preduzeće za šest meseci

0 46,537

U Srbiji najčešće izbegavaju da plate porez kompanije koje se bave prometom akciznih proizvoda i građevinarstvom, ali i male firme koje izdaju sale za organizovanje proslava ili trguju preko interneta.

Kako bi predupredila neplaćanje poreza, Poreska uprava je osnovala Odeljenje za strateške rizike koje posebno ispituje registraciju, podnošenje poreskih prijava, tačnost iskazanih podataka i blagovremenost naplate, otkriva u intervjuu za Blic Biznis Dragana Marković, direktorka Poreske uprave Srbije.

Prema njenim rečima, poreska inspekcija je u prvih šest meseci ove godine obavila 7.058 kontrola, u 2.601 su utvrđene nepravilnosti, a novootkriveni javni prihodi dostigli su skoro 14 milijardi dinara. S druge strane, direktorka Poreske uprave naglašava i da naplata svih poreza raste iz godine u godinu. Tako je 2017. Poreska uprava naplatila 1.348 milijardi dinara, a za prvih šest meseci 2018. godine 710 milijardi dinara, i to najviše PDV, akcize, porez na dohodak građana i porez na dobit.

Da li je za takav rezultat zaslužna Poreska uprava ili su postojale povoljne okolnosti?

– Dobra naplata javnih prihoda uslovljena je podsticanjem dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza, zatim intenziviranjem kontrole poreskih obveznika, efikasnom naplatom tekućih obaveza po osnovu javnih prihoda, kao i preduzimanjem blagovremenih i efikasnih mera redovne i prinudne naplate javnih prihoda. Rast naplate svakako je posledica i opšteg investicionog rasta i uspostavljene makroekonomske stabilnosti.

FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA

Kako ste već pominjali, najveću pretnju u oblasti poreskih krivičnih dela predstavlja poslovanje preko “fantomskih” preduzeća. Koliko takvih firmi ima u Srbiji, da li je moguće sve otkriti?

– Za prvih šest meseci 2018. identifikovano je 91 “fantom” i “peračko” preduzeće, koji predstavljaju glavne generatore sive ekonomije, što je za 54 odsto više u odnosu na isti period 2017. Rano identifikovanje ovakvih preduzeća ima za cilj otkrivanje regularnih privrednih subjekata koji sa njima posluju, jer su to kompanije koja za razliku od tzv. “fantom” preduzeća poseduju imovinu i od njih je naplata izbegnutog poreza izvesna.

Koliku štetu one nanose privredi i budžetu?

– U prvih šest meseci ove godine podneto je 44 krivične prijave kod kojih su tzv. „fantom“ i „peračka“ preduzeća pomagali regularnim privrednim subjektima u izvršenju krivičnih dela, za utaju poreza od 847 miliona dinara.

Ko danas u Srbiji izbegava da plaća porez?

– Najčešći primeri izbegavanja plaćanja poreza uočeni su kod poreskih obveznika koji se bave prometom akciznih proizvoda, građevinarstvom, sekundarnim sirovinama, izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugostiteljstvom, zdravstvenim uslugama i poljoprivredna gazdinstva.

Poreska uprava je formirala posebno odeljenje za rizične grupe neplatiša poreza. Šta je urađeno do sada?

– Osim mapiranja rizika u javnim prihodima, planovima poštovanja propisa predviđen je određeni broj projekata usmerenih na borbu protiv sive ekonomije, uz razmenu podataka sa drugim državnim organima i zajedničkim inspekcijskim nadzorima. Model dobrovoljnog poštovanja propisa, kojim se u svom radu rukovodi Odeljenje za strateške rizike, ni na koji način ne umanjuje značaj represivnih mera neophodnih u podizanju nivoa discipline poreskih obveznika.

Poreska uprava je imala najveći povraćaj PDV-a u 2017. i početkom ove godine. Šta je uzrok i da li to predstavlja opterećenje za budžet?

– Poreska uprava je izvršila povraćaj PDV-a u 2017. u iznosu od 215 milijardi dinara, što je najveći izvršeni iznos povraćaja PDV-a od 2005. Taj trend je nastavljen i u prvih šest meseci 2018. godine, sa izvršenim povraćajem PDV-a u iznosu od 124,8 milijardi dinara. Na osnovu podnetih prijava za PDV može se zaključiti da je razlog za povećanje povraćaja rast izvoza i uvoza.

Nedavno je izneto istraživanje profesora Ekonomskog fakulteta po kome udeo sive ekonomije nije smanjen, odnosno na istom je nivou kao 2012. Koliko su takvi podaci deprimirujući?

– Poreska uprava kontinuirano sprovodi odgovarajuće aktivnosti i radnje koje imaju za cilj smanjenje obima sive ekonomije. Za šest meseci ove godine kontrolisano je 2.446 poreskih obveznika u evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa. U 883 objekta, odnosno 36,09 odsto, utvrđene su nepravilnosti, podneti zahtevi za pokretanje prekršajne odgovornosti i izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti. Podneta je 761 krivična prijava protiv 947 osoba, i to za 887 krivičnih dela, pri čemu je izbegnut porez u iznosu od 5,7 milijardi dinara. Poreska policija je u istom periodu oduzela 4,7 tona duvana u listu, 4,7 tona rezanog duvana, 9,7 tona nafte i naftnih derivate, 285.448 paklica cigareta, 1.593 litara alkoholnog pića. Takođe, podneto je 239 krivičnih prijava za učinjena krivična dela nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, nedozvoljenog skladištenja robe, nedozvoljene trgovine, neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću i krijumčarenja.

Prošle godine imali ste konkurse za prijem novih poreskih inspektora. Da li vam nedostaje još radnika?

– Poreska uprava je zasnovala radni odnos sa 100 novih radnika koji su angažovani na poslovima terenske kontrole, gde su najpotrebniji. Poreskoj upravi je neophodno dodatno zapošljavanje, pre svega ekonomista, pravnika i IT stručnjaka. Prema istraživanju od pre par godina, u Srbiji ima 1.411 stanovnika po poreskom službeniku, a u zemljama u okruženju znatno manje. U Hrvatskoj imate 876 stanovnika po poreskom službeniku, a u Sloveniji 823.

Šta je najznačajnije što je urađeno u reformisanju Poreske uprave?

– U protekle tri godine uspeli smo da uspostavimo novu organizacionu strukturu, sve Poreske prijave prevedemo u elektronski oblik, formiramo novi Sektor pružanja usluga poreskim obveznicima, a formirana je i posebna organizaciona jedinica za strateške rizike.



Komentari

komentara

Foto FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA
Izvor/Autor Blic.rs

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.